Nedostajanje

Tu si, znam. Osećam te. Svakog trenutka u svakom atomu duše i tela. Blizu si, iako si daleko. Ne dopuštam da odeš, ne dopuštam da se udaljiš ni milimetar. Znam da ne želiš da odeš, i to me umiruje. Znam da sam isto toliko i ja tebi blizu, da sam deo tebe. Ne možemo jedno bez drugog, znamo to. Dišemo i živimo jedno za drugo, sanjamo iste snove i težimo da ih ostavrimo zajedno. Tvoja tuga je i moga, tvoja sreća je i moja. Još malo, još samo malo...izdržaćemo.
Nedostaje mi naša slatka rutina, još slađi poljupci, zagrljaji i osmesi. Tvoja koža na mojoj, uzdasi puni uzbuđenja, vrelina koja nas obasipa kad smo zajedno. Nedostaju mi naša golicanja, tuče, maženja, pa sve ponovo i tako u krug. Nedostaje mi deljenje vrućeg hleba i džema, pikantnog kikirikija, gibanice, soka od zove i cigareta sa tobom. Nedostaje mi mračni stančić sa dušekom u ćošku, naš smeh, gledanje filmova i slušanje muzike. Nedostaju mi naši dugi razgovori i svađe, slatka pomirenja, ćutanja. Nedostaje mi spavanje pored tebe, nedostaješ mi.
Ti si moj lek, moja pozitivna misao, moj bol, moje suze. I takav kakav jesi, meni si najbolji, savršen, skrojen po mojoj meri. Neću ti reći da te volim, jer ljubav je mnogo više od te dve reči, i mi to najbolje znamo. 

03/22,2015 Posted to Generalna

Comments (0)


Nostalgije bez

Lepo je posle duge zime obuti starke i obući laganu prolećnu jaknu, ali nešto je drugačije. Ljudi su drugačiji. Svako živi svoje užurbane živote, svako je opterećen obavezama i problemima. Prestali smo da se radujemo praznicima, godišnjim dobima. Postali smo ograničeni, mrzovoljni, depresivni, namršteni. Zašto? Zato što živimo u lošij državi? Ma dajte, molim vas! 
Razmislite o ovome: Jeste li zdravi? Imate li šta da jedete? Imate li obuću i odeću? Volite li? Jeste li voljeni? Ako ste na sva pitanja odgovorili pozitivno, nemate zbog čega da se žalite i krivite državu. Kakve su nam misli, takav nam je život! Batalite nepismene političare, batalite pare! Pravu sreću ćete naći u samome sebi.
 Obraćajte pažnju na lepe strane sveta, vratite se u detinjstvo i mislite na to koliko ste bili bezbrižni kao deca, ali ne živite u prošlosti, već sada, u ovom trenutku, jer ga više ne možete vratiti, a budućnost će biti bolja samo ako u to verujete. Osmeh na lice i uživajte u proleću!

 

03/21,2015 Posted to Generalna

Comments (0)


Samoća

Sedim u garsonjeri od premalo kvadrata, unezvereno buljim u plafon i razmišljam. Nisam sigurna da li mi prija. Hoću reći, želim da izađem napolje, udahnem svež vazduh i čujem cvrkut ptica, žamor ljudi i buku automobila, ali nemam snage. Zakucana sam za kauč. Ja sam ovde stranac, zalutali stranac u potrazi za boljim sutra. Niko me ovde ne poznaje niti ikoga poznajem. Shvatam, možda mi ipak prija samoća. Volim da razmišljam, slušam Lanu del Rej i uživam u dosadi. 
Ko bi rekao? Devojka puna pozitivne energije, duhovitosti, uvek nasmejana i vesela, zapavo je depresivni usamljenik. Do skoro sam mislila da ne mogu da živim duže od dva dana bez fizičfkog i verbalnog kontakta sa drugima, ali primorana sam na drugačiji način života. Navikla sam, i volim to. 
Posle naporne nedelje nema većeg užitka nego provesti dan uz dobru muziku, knjigu, cigarete i čaj, ležeći u krevetu u pidžami. Za mene je tako, recimo, samo kada se nalazim u ovoj nedođiji, daleko od voljenih ljudi.
Drugačija je priča kada sam kod kuće. Još ako je lepo vreme! Pa nema veće sreće nego izaći na vazduh sa prijateljima, provozati bicikl, istrčati par krugova na hipodromu, ili jednostavno sedeti u kafiću i razgovarati o bojama lakova za nokte. Nedostaju mi takvi dani. Nedostaju mi dani ispunjeni svakojakim dešavanjima, nedostaje mi jurnjava, nedostaje mi mama. 
Vraćam se sada svojoj usamljenosti, cigaretama i čaju. I dalje čekam bolje sutra, nadam se da će uskoro doći.

03/21,2015 Posted to Generalna

Comments (1)


Kako spoznati sebe

Poučena iskustvom, shvatila sam da prihvatanje sebe u određenim periodima života mnogima predstavlja problem. Krize identiteta se najčešće pojavljuju u adolescenciji tj. u periodu puberteta, ali se njihovo trajanje može produžiti čak i do kraja života, sa prekidima ili bez njih. Jedna sam od onih kojima je upravo ovaj problem bio najizraženiji u pubertetu i kojoj je trebalo mnogo vremena da prihvati i spozna sebe najviše što može, te tako razumem sve one kojima je to aktuelni problem s kojim pokušavaju da izađu na kraj. Dragi moji, nadam se da će vam ova priča otvoriti oči i pomoći da pojmite koliko zapravo vredite.

Već po rođenju bila je krhka, malena i slaba. Mislili su da neće preživeti jer je rođena dva meseca ranije. Svaki sekund je trajao kao sat, sat kao dan. Iščekivanje je ubijalo. Gušila se u sopstvenim izlučevinama ali nije htela da se preda. Kao da je znala da postoji mesto za nju u svetu, izborila se i preživela. Iako je rano detinjstvo provela u siromaštvu i bez jednog roditelja, devojčici je pruženo onoliko ljubavi koliko malo koje dete dobija. Ubrzo, dobila je novog roditelja, dobila je tatu. Iako je to bio novi tata, zapravo prvi, devojčica je znala da je došao sa razlogom. Došao je usreći mamu. Iako nije bila sigurna ko je taj čovek, nazivala ga je ocem, jer je uvidela da je mama srećnija kada je sa njim. Po dolasku tate, finansijsko stanje u porodici se promenilo, devojčici je pruženo više nego što je potrebno, imala je sve, ali je bila usamljena. Žarko je želela brata ili sestru, ali rečeno joj je da to nije moguće. Nakon pomirenja sa činjenicom da neće imati nekoga približnog uzrasta sa kime će deliti tajne i čokolade, usmerila je svu pažnju ka majci i počela da gradi odnose sa njom, kao što bi to činila sa sestrom. Ipak, i dalje je nešto nedostajalo. Nedostajalo je pažnje, želela je da ima mnogo drugara kojima će moći da veruje, ali bila je previše povučena da bi imala hrabrosti da nekom vršnjaku pokaže želju za druženjem. Krenula je u osnovnu školu i upoznavajući decu njenih godina osećala je kao da je njemo vreme došlo. Potrudila se da stekne nove drugare i uspela je u tome, ali sva ta prijateljstva kasnije su se predstavila kao lažna. Pošto je bila niža od ostalih devojčica, nosila naočare, češljala kovrdžavu kosu, kupovala jeftinu odeću i oblačila se bez stila, osetila se manje bitnom. To je period kada su proradili prvi kompleksi. Dok su devojčice rasle, dobijale ženske obline, krvarile, imale momke i šminkale se, malena je ostala devojčica u telu i duši i to je smatrala manom. Povukla se u sebe i ubeđivala se da je najlošija u svakom smislu. Nije volela da izlazi u školsko dvorište za vreme velikog odmora, nije želela da bude primećena, iako je do pre nekoliko godina jedino to želela.
U ovim danima, mesecima, godinama, živela je u zabludi da ne poseduje ni jedan kvalitet, sve dok se nije dogodio presudan dogadjaj u njenom životu. Upoznala je svoju drugu polovinu, onu dobru polovinu koja je vukla ka pozitivnim mislima. Što je više pratila svoju drugu polovinu bila je sve srećnija, zadovoljnija sobom. Bez reči, ona je dokazivala malenoj da vredi, ima vrline i lepotu koja dolazi iznutra. Devojčica je zavolela svoju polovinu i potpuno joj se prepustila, dozvolila joj da je vodi kuda god poželi, da je upoznaje sa svim manama i vrlinama sveta i tako joj pomogne da spozna sebe. Polovina je uspela, odvela je malenu na pravi put, a onda otišla.
Skrhkana dubokom tugom, devojčica je iščekivala drugi deo sebe da se vrati, ali uzalud. Nastavila je da se bori sa sopstvenim mislima, čak se trudila da pronađe još neku polovinu, ali ona prva je bila nezamenjiva. Ne želeći da se vrati na stari put, nije dozvolila da prava i jedina pozitivna stvar koja joj se dogodila iščezne i njenog pamćenja. Svako veče pred spavanje mislila je o svojoj polovini i molila Boga da joj je vrati. Kroz suze i jecaje počela je da se sažaljeva i stvara negativne misli koje su je ponovo vukle ka dnu. Nije uspevala da se otrgne lošim mislima i vratila se na staro, loše shvatanje sebe. Taman kada je pomislila da neće uspeti da se vrati na put ka pozitivnom, njena dugo očekivana polovinica se vratila!
Ovog puta devojčica nije dozvolila da joj nešto najdragocenije ponovo isklizne kroz prste, te je dokazala polovini da je želi uz sebe i da joj je više nego potrebna. Malena se pitala zbog čega je ova dragocena pojava uopšte odlazila, misleći da nije dovoljno dobra za nju, da je polovinica našla nekog drugog koga će da vodi ali prisustvo te, mnogo puta pomenute polovine joj nije dozvoljavalo da misli negativno. Jednostavno, bila je srećna što je ponovo cela. 
Dve komponente su srasle jedna sa drugom, rasle zajedno i dostigle vrhunac u shvatanju sveta i sebe. Zavolele su se i uprkos različitostima sačinile skladan spoj. Prolazile su godine, i ova celina više nikada nije polomljena na dva dela. I šta god da ih je onaj put razdvojilo više nema tu mogućnost. Ove dve polovinice čine najjaču celinu u univerzumu, dopunjuju se i vuku na prave puteve, jer svaki deo čovečije duše može da se uprlja, ali samo snaga ljubavi i volje može da je opere.

Dragi moji i drage moje, dopustite sebi da verujete da ste dobri. U svakome od nas leži dobrota i lepota, samo je morate pronaći ili pustiti nju da vas pronađe. Hvala mojoj najdražoj polovinici, hvala najboljoj drugarici, sestri, osobi koja je nešto mnogo više od toga! Hvala ti što postojiš! Tvoja polovinica.



03/18,2015 Posted to Generalna

Comments (1)


Neki novi počeci

Počeci su mi uvek predstavljali problem. Nisam sigurna da li je to zbog manjka samopouzdanja ili vere u sebe, ali recimo da je tako. Pošto ovaj vid iskazivanja misli za mene predstavlja neku vrstu dnevnika, neću se uzdržavati, promišljati previše šta i o čemu pišem, već ću pustiti da misli same izlaze iz mene. To je valjda poenta dnevnika? Možda se nekom svidi način mog pisanja, možda se pronađe u mojim pričama, možda još neko ima istumbane misli koje mu tumaraju po glavi, pa ga usreći činjenica da nije jedini. Podstaknuta drugaričinim predlogom, odlučila sam da napravim blog i poštedim je preteranih filozofiranja o smislu života a istovremeno izbaciti iz svoje glave negativne misli i ubediti se da su pozitivne stvari zapravo one koje jesu  i uvek će biti bitnije od svih aktuelnih problema kojih će, pritom, uvek biti. Zahvaljujem se osobama koje su izmislile ovaj sajt jer su mi dokazali da ipak postoji nekoliko prednosti današnje internet tehnologije. 

03/18,2015 Posted to Generalna

Comments (2)