Samoća
Published on 03/21,2015
Sedim u garsonjeri od premalo kvadrata, unezvereno buljim u plafon i razmišljam. Nisam sigurna da li mi prija. Hoću reći, želim da izađem napolje, udahnem svež vazduh i čujem cvrkut ptica, žamor ljudi i buku automobila, ali nemam snage. Zakucana sam za kauč. Ja sam ovde stranac, zalutali stranac u potrazi za boljim sutra. Niko me ovde ne poznaje niti ikoga poznajem. Shvatam, možda mi ipak prija samoća. Volim da razmišljam, slušam Lanu del Rej i uživam u dosadi.
Ko bi rekao? Devojka puna pozitivne energije, duhovitosti, uvek nasmejana i vesela, zapavo je depresivni usamljenik. Do skoro sam mislila da ne mogu da živim duže od dva dana bez fizičfkog i verbalnog kontakta sa drugima, ali primorana sam na drugačiji način života. Navikla sam, i volim to.
Posle naporne nedelje nema većeg užitka nego provesti dan uz dobru muziku, knjigu, cigarete i čaj, ležeći u krevetu u pidžami. Za mene je tako, recimo, samo kada se nalazim u ovoj nedođiji, daleko od voljenih ljudi.
Drugačija je priča kada sam kod kuće. Još ako je lepo vreme! Pa nema veće sreće nego izaći na vazduh sa prijateljima, provozati bicikl, istrčati par krugova na hipodromu, ili jednostavno sedeti u kafiću i razgovarati o bojama lakova za nokte. Nedostaju mi takvi dani. Nedostaju mi dani ispunjeni svakojakim dešavanjima, nedostaje mi jurnjava, nedostaje mi mama.
Vraćam se sada svojoj usamljenosti, cigaretama i čaju. I dalje čekam bolje sutra, nadam se da će uskoro doći.
Ko bi rekao? Devojka puna pozitivne energije, duhovitosti, uvek nasmejana i vesela, zapavo je depresivni usamljenik. Do skoro sam mislila da ne mogu da živim duže od dva dana bez fizičfkog i verbalnog kontakta sa drugima, ali primorana sam na drugačiji način života. Navikla sam, i volim to.
Posle naporne nedelje nema većeg užitka nego provesti dan uz dobru muziku, knjigu, cigarete i čaj, ležeći u krevetu u pidžami. Za mene je tako, recimo, samo kada se nalazim u ovoj nedođiji, daleko od voljenih ljudi.
Drugačija je priča kada sam kod kuće. Još ako je lepo vreme! Pa nema veće sreće nego izaći na vazduh sa prijateljima, provozati bicikl, istrčati par krugova na hipodromu, ili jednostavno sedeti u kafiću i razgovarati o bojama lakova za nokte. Nedostaju mi takvi dani. Nedostaju mi dani ispunjeni svakojakim dešavanjima, nedostaje mi jurnjava, nedostaje mi mama.
Vraćam se sada svojoj usamljenosti, cigaretama i čaju. I dalje čekam bolje sutra, nadam se da će uskoro doći.
I read this paragraph completely regarding the resemblance of newest
and earlier technologies, it's amazing article.
https://www.huntingnet.com/forum/members/curtisreyes137.html
Experiences and Theses With Many benefits Top-Quality Essay
Composinng and Edting Assistance.
write essays for me
write essays for me https://www.zippyshare.com/cherylbrown199337